Жак Тарди (Jacques Tardi)

Рођен 30. августа 1946. године у градићу Валанс на југоистоку Француске, Жак Тарди без икакве сумње је један од највећих уметника стрипа своје генерације. Његов експресионистички стил, настао као својеврсна надоградња „чисте линије“, послужио је као инспирација бројним уметницима.  Отац  „новог реализма“, Тарди је свој стил усавршио посебно у сторијама о Првом светском рату и о наличју живота у великом граду – Паризу.

После окончаних студија уметности у Лиону и декоративних уметности у Паризу, Жак Тарди 1970. године започиње сарадњу са часописом „Пилот“. На почетку илуструје неколицину краћих прича према тексту Жана Жироа и Сержа Де Бекеша, а затим ради први дужи стрип „Rumeurs sur le Rouergue“ према сценарију Пјера Кристена.  За издавачку кућу Дарго објављује „Леденог демона“ и снажну психолошку студију под називом „Истинита прича о незнаном јунаку“. Средином 1970-их објављује више кратких сторија у листовима „Либерасион“, „Шарли менсуел“ и „Еко де саван“. Нке од њих објављене су 1979. у албуму под називом „Mouh-Mouh“.

У листу „Метал ирлан“  1976. објављује „Polonius“ према сценарију Пикареа. Исте године започиње и свој чувени серијал о Адели Блан Сек у листу „Суд уест“.  До 1998. Године објављује 8 наставака овог серијала, са већим и мањим паузама, да би 2007. изашла и девета књига. Режисер и продуцент Лик Бесон снима филмску трилогију према овом Тардијевом класику, а први филм је окончан 2010. године.

До краја 1980-их Тарди објављује изванредна остварења као што су „Griffu“ (према тексту Жан Патрика Маншета) и „Ici Même“ (сценарио Жан Клод Форест), као и „Tueur de Cafards“, „Jeux pour Mourir’“, „Le Trou d’Obus“, „Mines de Plomb“, „’Chiures de Gomme“. На основу детективских романа Лео Малеа ради серијал о Нестору Бурми.

Тардијеви стрипови на тему Првог светског рата постали су класици, а најпознатији је „Рововски рат“ који снажно илуструје сву страву и бесмисао рата. Током 1990-их Жак Тарди се окреће сликању и сачињава неколико портфолија. Објављује стрипове „Le Cochon Enchanté“, „Le Sens de la Houppelande“, „L’Enfant de l’Absente“, „Sodome et Virginie“. Године 2001. Са сценаристом Жаном Вотреном започиње „Le Cri du Peuple“ који ће у четири књиге објавити до 2004. Последњих година враћа се адаптацијама романа Жан Патрика Маншета и објављује „Le Petit Bleu de la Côte Ouest“ (2005), „La Position du tireur couché“ (2010) и „Ô dingos, ô châteaux!“ (2011). У јануару 2013. одбија орден Легије части с образложељем да жели да сачува своју слободу и интегритет.

До сада објављено:

Истинита прича о незнаном јунаку & Шарлоова клацкалица

 

Овај унос је објављен под Аутори. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>